“Taksista sam i jedno veče ulazi jedan čovjek”

“A gde je to”? i on ćuti par sekundi, i dalje bulji u tel, kao da me nije čuo. A onda najnormalnije kaze: “Na Konjarniku”.

I ja sad pravac Konjarnik, samo da izađe ludak, sta znam. Ma ne mora ni da mi plati, samo da ga se riješim. On ne skida pogled sa telefona, ćuti, i samo sto sam došao na jedan dio Konjarnika, kažem “stigli smo”.Lik mi daje novac uz “U redu je” i izlazi, sve vreme gledajući u tel. Nije ni vidio gdje sam ga dovezao, samo ode uz ulicu, s pogledom na telefon.

Ja da stavim novac u novčanik, kad lik ostavio 20€ (2400 din). Za vožnju od 800 dinara

(Ispovesti.com)