PRIHVATILA SAM VANBRAČNO DIJETE SVOG SUPRUGA: Evo šta mi se tada desilo!
Ova ispovijest šokiraće mnoge. Da li biste postupili isto kao Marina?
Na sajtu Brainum, osvanula je ispovijest žene koja je mužu oprostila preljubu. I ne samo da mu je oprostila preljubu, ona je prihvatila i njegovo vanbračno dijete:“Zovem se Marina, imam muža kojeg mnogo volim. Imamo dvije ćerke.
On je oduvijek bio dobar i brižan otac i veoma je blizak sa njima.Jedinu trzavicu u braku imali smo prije 20 godina, kada sam osetila da sa Vladimirom nešto nije kako treba.
Nisam mogla da pretpostavim šta se dešava pa sam ga pitala da li ima neki problem. Rekao je da je “nešto vezano za posao”.
Nije prošlo mnogo, a meni je zazvonio fiksni i s druge strane sam začula ženski glas:
“Da li znate da vaš muž ima drugu ženu koja mu je rodila sina? On se zove Vasilije!”
Nakon toga, veza se prekinula, a ja sam stajala šokirana na sred hodnika.
Čim je muž došao sa posla, nisam mogla da čekam ni kalkulišem, samo sam rekla direktno:
“Dragi, ko je Vasilije?”
Očigledno nije očekivao ovo pitanje, pa je počeo nešto da mrmlja i negira. Prekinula sam ga rečima: ili ćeš mi reći ili ću ja sama saznati?
Nakon toga je priznao da je pre oko 3 godine imao aferu na poslu. Da je devojka ostala trudna, rodila dijete i sa njim ga od tada ucenjuje.Godinama joj je slao novac za izdržavanje deteta. Sad je ona našla novog ljubavnika i sa njim se odselila, dok je dijete ostavila kod svoje majke.
Bila sam šokirana. Nedeljama sam kao avet bauljala po kući. Razmišljala sam kako me varao dok sam ga ja slijepo voljela. Kako se iza mojih leđa sastajao sa njom… To me ubijalo. A, onda sam počela da zamišljam to dijete. Malog trogodišnjeg dječaka koji sada daleko i od majke i od oca.
Nisam mogla da napustima muža – previše sam ga voljela. Nisam htela da se naša porodica raspre, da ćerke odrastu sa razvedenim roditeljima.
Tada sam njih dve okupila i rekla im: “Tata je imao aferu. Prije tri godine je sa drugom ženom dobio dete. Šta vi mislite o tome?”
One su naravno bile šokirane, ali smo nakon dugog razgovora zaključile da mu ponudimo da dete dovede kod nas, ako hoće.
On je to jedva dočekao. Pričao nam je kako je mali Vasilije veoma bistro i milo dijete.
Tako je i bilo. Nakon što je sudski starateljstvo dodeljeno mom mužu, on je Vasilija doveo kod nas kući.
Nije bilo lako. Dječaku je trebalo dugo da se navikne na mene, na sestre, uostalom i na oca kojeg je rijetko viđao do tada. Ali vremenom je počeo da me zove mama.
Od tog momenta je prošlo 20 godina. Ćerke su se odselile, udale i imaju svoje porodice. Vasilije je počeo da studira. Mogu da vam kažem da je on moja velika radost. I nikad nisam zažalila zbog toga što je došao u naš dom…”
(Stil)