Sinoć mi je moja žena, učiteljica, ispričala da joj je učenica (10) postavila OVO PITANJE: I pitam sve roditelje KAKO VAS NIJE SRAMOTA?

Moja žena je učiteljica četvrtog razreda. Sinoć mi je rekla da ju je jedna devojčica pitala “Učiteljice, koliko puta planirate da nosite tu odeću?”, a onda uz lukav izraz lica dodala “Znate, nosili ste je i prošle školske godine”. I iskreno, mene je ta njena priča poprilično pogodila.

Prvo, ja sam 36-godišnji zaposleni otac koji svakog dana nosi običnu majicu i farmerke i nikada me niko, ni dete ni odrastao čovek, nije pitao koliko puta planiram da nosim tu svoju odeću. Drugo, taj događaj je mene pogodio više nego moju ženu. Kad sam je pitao kako nju to pitanje nije toliko pogodilo, rekla mi je samo “Žene prosto stalno govore takve stvari”. I sad sam shvatio da se od moje žene, učiteljice udate za učitelja, očekuje da ima dovoljno novca da se presvlači u novu odeću svakog dana, uprkos tome što iako smo visokoobrazovani imamo minimalne plate. I kako je moguće da je sve to prihvatljivo? Po prvi put shvatam makar delić onoga što društvo očekuje od žena, i besan sam, piše Klint Edvards iz Oregona.Treća stvar, ne razumem kako jedna desetogodišnjakinja uopšte dolazi na ideju da je pogrešno da neko ponavlja odevne kombinacije, i kako smatra da je u redu da svojoj učiteljici sugeriše da kupi novu odeću? Gde je čula takve razgovore? U porodici, na televiziji, među prijateljima ili svuda pomalo? Mi smo iz malog grada u Oregonu, siromašnog. Sa kim misli da se druži budući da retko ko u našem gradu ispunjava njene standarde.

Četvrta stvar: Moja žena bi mogla da bukvalno svakog dana nosi istu odeću i i dalje bi za mene bila ista nežna, osećajna, obrazovana majka troje dece koja daje sve od sebe da bude dobra majka, učiteljica i koristan član zajednice.

Lično, ne znam koliko je puta moja žena nosila ovu kombinaciju, i ne interesuje me. A ako vi ovo čitate i ne slažete se sa mnom, vi ste deo problema i vreme je da razmislite čime vi doprinosite društvu, umesto što osuđujete ljude na osnovu odeće, jer ovakvi jezivi stavovi se očigledno usađuju od malih nogu i vreme je da mi odrasli ustanemo i naučimo mlađe zaista bitnim stvarima.

T.G.