“Moj brat se zove Andrija” Devojčica je u apoteci zatražila LEK. Apotekar se rasplakao, a onda se desilo ČUDO
Priču je svojim prijateljima otkrio slavni američki neurohirurg Karlton Armstrong, koji je sam prisustvovao ovoj dirljivoj sceni, a oni su je preneli medijima.
Ovo je istinita priča o osmogodišnjoj devojčici, koja ni sama nije znala da ljubav može da bude pravo čudo! Naime, njen mlađi brat imao je tumor na mozgu, a roditelji su bili siromašni i nisu imali dovoljno novca za operaciju. Sve to je malena krišom slušala, i odlučila da učini sve što je u njenoj moći.
Priču je svojim prijateljima otkrio slavni američki neurohirurg Karlton Armstrong, koji je sam prisustvovao ovoj dirljivoj sceni, a oni su je preneli medijima, prenosi Truthorfiction.com. Ljupka devojčica strpljivo je čekala u apoteci, a kad je došla na red, propela se na prste i pred apotekara sasula svoj sitniš.
– Šta ti treba, dušo? – upitao je apotekar.
– Došla sam da kupim Čudo. To je za mog brata, gospodine, jako je bolestan.
– Nisam te najbolje razumeo – reče apotekar iza pulta.– Zove se Andrija. Ima nešto što mu raste na glavi, tata kaže da je gotovo, da samo Čudo može da ga spasi. Ja jako volim mog brata, zato sam donela sav novac koji imam da kupim Čudo.
Apotekar se tužno nasmešio i odgovorio: Ali, mi ne prodajemo Čuda.
– Ako nema dovoljno novca, mogu još da potražim. Koliko košta jedno Čudo? – pitala je devojčica, ne gubeći nadu.
Više nije mogao da sluša, i Armstrong se umešao u razgovor:
– Zašto plačeš, mala? Šta se dogodilo?
– Apotekar ne želi da mi proda Čudo i neće da mi kaže koliko ono košta. To je za mog brata Andriju, koji je jako bolestan. Mama kaže da mora na operaciju, a tata da to ne možemo da platimo i da Andriju može samo Čudo da spasi. Zato sam donela sve što sam imala – objasnila je već pomalo tužna devojčica.
– Koliko imaš? – sa osmehom je upitao Armstrong.
– Dolar i jedanaest centi. Ali, znate, mogu da nađem još.
– Mislim da neće biti potrebno. Čudo za tvoga brata košta upravo dolar i jedanaest centi – uverio ju je lekar, pokupio sitniš, a drugom uzeo devojčicu za ruku i rekao da ga povede svojoj kući, jer želi da vidi njenog brata i da razgovara sa tatom i mamom. Armstrong je za nekoliko nedelja operisao malog Andriju, koji se polako potpuno oporavio.