Došla je na kasu sa šljivom na oku, mušterije je gledale prezrivo, a onda je kasirka uradila nešto što će postideti svaku ženu

– Strašno, gle kakva je izašla na ulicu…

 

– Ja bih se ubila da sam kao ona- druga odgovara nepoznatoj sagovornici, odjednom se zbliživši u sanju tuđe nesreće.

Ćutke, žena je čekala svoj red, a kad je došla na kasu, kasirka je pogledala u nju i prevrnula očima, ne šući ništa. Ni “dobar dan” nije rekla.

Posle se pitamo zašto žrtve ćute i zašto se stide. Pa mi smo ti koji ih čine žrtvama, zajedno sa nasilnicima koji im nanose fizičke povrede, mi smo oni koji im bacaju so na te rane, gledajući ih prezrivo, kao da to nama ne može da se desi.

Sve dok se ipak ne desi. Razmislite o tome kad sledeći put vidite ženu sa masnicom.

(Izvor: )