Gordana se šokirala kada je videla ovakav tekst u ćerkinoj ČITANCI za drugi razred: “OVO JE SKANDALOZNO!”
Gordana J, majka osmogodišnjakinje koja pohađa drugi razred jedne novosadske osnovne škole, zabrinula se zbog teksta u Čitanci u kojem, između ostalog, piše kako bi dečak devojčicu “istukao kao magare”.
– Nisam sigurna da li je ovde u pitanju šaljivi tekst ili sistemsko učenje dece da je nasilje nad ženama nešto normalno. Možda sam ja paranoična, ali u svetlu sve većeg nasilja u društvu, ovakav tekst i nedostatak diskusije, nikako ne pomažu – kaže Gordana za 021.
Tekst pod naslovom “Erika” opisuje odnos između devojčice i dečaka u kom je devojčica u svemu bolja od dečaka, pa on zato želi da je “kazni” i “svojski joj pokaže” tako što će je “istući kao magare”. Nakon teksta sledi rubrika “pitamo, pričamo” predviđena za diskusiju učenika i učitelja, ali se u njoj ne skreće pažnja na to da nije u redu što dečak želi da tuče Eriku, već se čak i postavlja pitanje kako bi je sve on kaznio.
– Osećala sam se vrlo nelagodno dok je moja ćerka čitala ovu priču, pa sam joj na kraju objašnjavala da to što dečak planira nije u redu i da nikada ne treba da obraća pažnju na dečake koji tako razmišljaju – kaže Gordana.
Kako su iz izdavačke kuće “Eduka” objasnili za 021, svaki književni tekst koji se nađe u Čitanci podrazumeva ne samo kontekst metodičke obrade unutar udžbenika, već i kontekst školskog časa koji oblikuje nastavnik. Svaki njihov udžbenik praćen je i posebnim priručnikom za nastavnika, jer je udžbenik samo osnovno polazište za rad.- Pitanja uz tekst stavljaju u fokus upravo razvijanje ispravnog i poželjnog odnosa između devojčica i dečaka: ‘Šta bi mogli da učine dečaci, a šta devojčice, pa da im druženje bude bolje?’ Zatim se od dece traži da podele prostor u sveskama uspravnom linijom i da napišu svoje predloge, čime se podstiče kritičko mišljenje. To je čitava jedna aktivnost na času tokom koje deca bivaju u prilici da na tom uzrastu objektivizuju dinamiku tog odnosa, te uoče i definišu poželjne oblike socijalizacije – navode u izdavačkoj kući.
Po njima je iz celog odabranog teksta sasvim jasno da je dečak iz priče zaljubljen u Eriku.
– U tumačenju teksta nastavnik će deci na času skrenuti pažnju na dečakov model ponašanja koji je čest u tom uzrastu: sa jedne strane dečak govori da mu je Erika nepodnošljiva, a istovremeno prema njoj iskazuje divljenje. Upravo ovakav unutrašnji konflikt dovodi do negativne socijalizacije između devojčica i dečaka i otuda je tekst izuzetno koristan jer nastavnik biva u prilici da sa učenicima dekonstruiše taj problem, čest među decom -dodaju.
Kako objašnjavaju, književni tekst nam na svakom uzrastu pomaže da postavimo prava pitanja, relevantna za decu.
– U tom postavljanju pitanja i vođenju deteta kroz proces tumačenja teksta, sopstvenog ponašanja i sveta u kome živimo, tekst je samo polazna osnova. Metodička aparatura u udžbeniku je dalji potokaz, a nastavnikovo usmeravanje diskusije i pažnje na času istinski kontekst – zaključuju u izdavačkoj kući.
Sandra Rašković, psiholog iz Centra ličnog razvoja, slaže se sa izdavačem i kaže za 021 da je taj jedan pasus, kada se čita izolovano, možda problematičan, ali da se kada se tekst čita u celini zapravo vidi ta je to samo frustracija jednog dečaka.
– Ovo je standardan tekst za čitanke i sam po sebi ne produbljuje agresiju – zaključuje Rašković.
Ipak, teško da je ovakav sadržaj prikladan za decu, naročito obrađen na ovako loš način, upozorava za “Žena.rs” priholog i psihoterapeut Radmila Grujičić.
– Uz toliku konkurenciju na tržištu izdavača mora da postoji i oštrija kontrola, koje očigledno nema budući da se često pojave ovakvi odlomci iz udžbenika. Činjenica je da uporni pokušaji da se sadržaj za decu “osavremeni” i dotakne se realnog života završavaju na ovakve katastrofalne načine, i da je to pogrešan način da decu uvodimo u svet odraslih. Ovakvim temama prosto nema mesta u udžbenicima – kaže Radmila Grujičić.
Iz kancelarije Poverenice za zaštitu ravnopravnosti za 021 kažu da u vezi sa ovim ne mogu davati paušalne ocene, ali da su načelno mišljenja da nijedan tekst ne treba da propagira bilo kakvu vrstu vršnjačkog nasilja.
– Treba imati u vidu da je udžbenik osnovno nastavno sredstvo i da se koristi u obrazovno-vaspitnom radu u školi za sticanje znanja, veština, formiranje stavova, podsticanje kritičkog razmišljanja, unapređenja funkcionalnog znanja i razvoj intelektualnih i emocionalnih karakteristika učenika. Treba razumeti i da sadržaj može da posluži za polemiku i razbijanje stereotipa, odnosno može da posluži da deca formiraju svoje mišljenje. Važno je istaći da to svakako zavisi od nastavnika koji pomaže učenicima u procesu učenja i polemike – navode u kancelariji Poverenice.
Oni dodaju i da je dužnost svakog nastavnika da se u svom radu rukovodi principima nediskriminacije i unapređenja ravnopravnosti.
(Izvor: 021.rs)