Prodavao je olovke na ulici da preživi, a onda je stranac uslikao njegovu ćerku…
Upoznajte Abdula Halim al-Attara, sirijskog izbeglicu koji je fotografisan kako prodaje olovke na ulicama Bejruta.
Nakon što je njegova porodica raseljena zbog sukoba u državi, Abdul je posegao za prodajom olovaka u cilju pružanja hrane i sklonište za svoju porodicu.
1. Stranac je fotografisao Abdula
Nedavno je jedan stranac snimio fotografije Abdula kako nosi svoju kćerku, Reem. Dok je nosio svoju kćer, on je takođe viđen kako pokušava uveriti druge ljude na ulici da kupe olovke kako bi mogao pružiti svojoj porodici hranu i smeštaj za još jedan dan.
2. Fotografija se raširila po internetu
Slika Abdula je srceparajuća i nudi pravi pogled na krizu. Za mnoge ljude, ovaj život je stvarnost. Fotografija se raširila na internetu poput virusa i dotakla srca mnogih širom sveta.Nastavak na sledecoj strani
3. Norveški web developer mu je pomogao
Zahvaljujući norveškom web developeru po imenu Gissur Simoranson, napravljena je online kampanja kako bi se prikupio novac za Abdula i njegovu porodicu. Iznos podrške koji je došao kao rezultat je bio zapanjujući, cifra je dostigla skoro 200.000 $.
4. On je uložio novac pametno
Abdul je pametno uložio svoj novac, čim ga je dobio, otvaranjem više radnji u Libanu. Iz ličnog iskustva, znajući za borbe sa preživljavanjem sa kojima se druge sirijske izbeglice suočavaju, Abdul je zaposlio njih 16 u svojim trgovinama
On je stvarno zahvalan
Povrh toga, Abdul je poslao veliku sumu svog novca prijateljima i porodici koje trenutno preživljavaju krizu u Siriji. Zahvalan za pomoć, Abdul je rekao: “Ne samo da je moj život promenjen na bolje, nego i životi moje dece i životi ljudi u Siriji kojima sam pomogao.”
6. Njegova porodica je sada sigurna
Novac je takođe dobio i dugoročnu svrhu jer je pružio Abdulu i njegovoj porodici dvosoban stan, kao i čistu odeću i sigurnost znajući da će imati sklonište i hranu. Trenutno ima preko 1,2 miliona sirijskih izbjeglica u Libanu koji se bore da pronađu posao, tako da je Abdulova pomoć u zapošljavanju nekih od njih, kada je otvorio trgovine, izuzetno potrebna.
7. Abdul je zaslužio više poštovanja
Abdul je takođe sao poboljšanje kvaliteta njegovog života. On je govorio o tome kako konačno oseća kao da je član zajednice, da Libanci i Sirijci sada paze na njega. Abdul je rekao: “Pozdravljaju me srdačnije kad me vide. Oni me poštuju više. “Dok je kraj Abdulove priče srećan i topao, još uvek postoji veliki broj izbeglica kojima su hitno potrebne osnovne potrepštine.