Mujo se pojavio u kvizu Milijunaš…

Jedan mladić dopratio je Mujinu kćerku do zgrade kada su te noći skupa bili vani. Kada su stigli, stadoše pred vratima da ispuše još po jednu, a onda on ode kući. Mladić se naslonio na zgradu, stoje njih dvoje tako pa on reče: “Hajde mi ga malo popuši, majke ti.” Cura mu odgovara: “Šta ti je ba, jesi ti normalan, more neko naići!?” Nastavi da je nagovara momak: “Ma hajde brzo ćemo, znam ja da i ti voliš malo da pušiš.” Odgovara mu djevojka: “Ma volim ja to, ali će naići neko od komšija pa će reći ocu. Bila bi to bruka i sramota.” Opet momak nagovara: “De molim te. Hajde, očas ću ja to, za sekundu.” Djevojka se ne da: “Ma neću, rekla sam ti da ne mogu sada.” U tom momentu otvaraju se vrata od zgrade, a na njima je stajala Mujina mlađa kćerka, sva raščupana i u pidžami pa reče: “Babo vam je rekao, nebitno je da li puši on, je li pušiš ti, je li ga mati puši, samo nek se momak više skine s interfona.”

Vic 6: Dva Hrvata, Srbin i međusobna mržnja.

U avion koji leti za Njujork ušla su dva Hrvata. Sjednu tako oni unutra, jedan do prozora, a drugi u sredinu. Na sjedište do njih dvojice, prije polijetanja sjede jedan Srbin. Samo što je uspio da se raskomoti i izuje cipele, Hrvat do prozora će: “Mislim da bih trebao da ustanem i donesem si jednu koka kolu.” A Srbin će mu: “Nemoj da ustaješ, nema problema. Donijet ću ti ja da se ne provlačiš odatle.” Čim je Srbin ustao po koka kolu, jedan Hrvat uze njegovu cipelu i pljune u nju. Kada je Srbin donio koka kolu, drugi Hrvat će: “Jooj, i meni se sada pije jedna koka kola.” Srbin ode po još jednu koka kolu, a drugi Hrvat uzme njegovu drugu cipelu i pljune u nju. Kada se Srbin vratio s koka kolom, sjedne i on i tako su svi uživali u letu do Njujorka. Kada je avion počeo da slijeće, Srbin poče da obuva cipele i shvati šta su ova dvojica uradili pa im reče: “Pa dokle će više da traje ovo bre? Ovo neprijateljstvo među nama, ova mržnja, pljuvanje u cipele i pišanje u koka kolu?”

Vic 7: Nevjerna žena.

Policajac je imao previše posla i zbog toga nije mogao ranije da krene na more sa svojom porodicom. Tako on odluči da na more pošalje ženu i dvoje djece, pa će im se pridružiti za par dana. Kada je završio posao, policajac se uputi na mjesto gdje je njegova porodica odsjela, čim dođe u hotel, navali na svoju ženu, pa mu ona reče: “Dragi, mislim da to ne bismo trebali ovdje da radimo, ipak su djeca u sobi pored naše. Čut će nas.” “U pravu si, hajdemo nas dvoje onda na plažu”, reče policajac. Kada su stigli na plažu na kojoj nikoga nije bilo i jedva da se prst pred okom vidio, poslije pola sata počeše njih dvoje strastveno da vode ljubav. Dok su bili u tom ljubavnom zanosu, pored njih se pojavi jedan policajac. Sav smrknut poče da galami na njih: “Sram da vas bude oboje! Te stvari se ne rade na javnom mjestu, odmah se obucite!” Reče mu muž: “Oprostite, ovo je bio naš trenutak slabosti, čitavu sedmicu smo bili odvojeni. I ja sam policajac i ne bi bilo lijepo da mi naplatite kaznu.” Policajac mu reče: “U redu onda, kolega ste pa ću da Vas pustim ovaj put, ali ovu k**vu hvatam već ko zna koji put ove nedjelje, i kazna je ovaj put neće zaobići.”

Vic 8: Turisti i među njima bosanac.

Negdje na putovanju, kao turisti, sretoše se Amerikanac, Turčin, Francuz i Bosanac. Počeše da razgovaraju i dođu na temu njihovih ponosa, pa tako poče Amerikanac o sebi da govori: “Ja sam mnogo ponosan na CIA. Ti ljudi znaju sve, čak i ono što se desi, oni unaprijed znaju da će se dogoditi.” Slušaju svi to i odmahuju glavama, a onda poče Francuz da se hvali: “A ja sam ponosan na naše Francuskinje. Toliko su lijepe, zgodne, ljupke i drage, i najbitnije od svega, ne daju se tako lahko.” Turčin odmahnu rukom pa poče da govori: “Ja sam vala ponosan na turske tepihe. Mnogo su skupi, kvalitetni i lijepi, malo ko da ih može priuštiti.” Poče da govori i Bosanac: “E ljudi, ja sam vala ponosan na sebe.” Svi ga pogledaše, pa pogledaše jedni u druge, a onda ga upitaše: “Zašto si ponosan na sebe?” A Bosanac će: “Ja sam jučer obrađivao Francuskinju na turskom tepihu, a CIA nije saznala za to.”

Vic 9: Regrutna komisija u šumi.

U šumi se pojavila regrutna komisija kako bi regrutovali za vojsku. Vidješe to medvjed, zec i lisac pa se povukoše u zaklon i počnu da dogovaraju šta bi mogli da urade kako bi izbjegli vojsku. Razgovaraju oni tako i zec reče: “Ja ću da odsječem svoje uši, jer šta je jedan zec bez ušiju…” Lisac malo razmisli, pa i on reče: “Ja nemam mnogo velike uši, ali ću da odsječem svoj rep, jer šta je jedan lisac bez repa…” Razmisli malo i medvjed pa reče: “Ja ne znam, kod mene nema ni ušiju ni repa, preostaje mi jedino polni organ da odsječem, ne vidim drugi izlaz.” Tako oni uspjedoše da nađu način kako bi se izvukli i odu njih trojica na regrutaciju. Kada je pregled završen, komisija izađe pred njih sve i čita: “Zec je nesposoban za vojsku, jer mu fale uši. Lisac je nesposoban za vojsku, jer mu fali rep. Medvjed je nesposoban za vojsku, jer ima ravne tabane.”

Vic 10: Titi se sudi za raj ili pakao.

Umro je i Tito pa se pojavi na nebu i nastade rasprava o tome da li će ući u pakao ili u raj. Dogovarali su se sv. Petar i Satana o tome, pa donesoše zaključak kako Tito ipak nije bio loš čovjek, ali je problem jer je bio ateista i zadrti komunjara. Zbog toga su se dogovorili da jednu godinu provede u raju a drugu u paklu. Prvi ga je sa sobom poveo đavo i nakon godinu dana dolazi on sv. Petru pa mu reče: “Hajde sad ti uzmi ovoga, prošla je godina i sada je red na tebe. Meni je načinio veliku štetu, mnoge je demone u paklu pretvorio u pionire, i sada me tjeraju da organizujemo radnu akciju kako bismo sredili pakao.” Nakon godinu dana đavo dolazi pa kaže: “Sada je red na mene, daj mi onu komunjaru, prošla je godina dana.” A sv. Petar mu reče: “Kao prvo, nemoj da me oslovljavaš sa sv. Petar, nego sa druže Petar. Kao drugo, ja ne postojim. I kao treće, ako još samo jednom čujem da si našeg druga nazvao komunjarom, sudit ćemo ti kao narodnom izdajniku!”