LJEKARI SU MI REKLI DA ME JE UJELA NEKA BUBA: 7 dana kasnije počela je BORBA ZA ŽIVOT (FOTO) (VIDEO)

Samo jedan trenutak nepažnje može koštati mnogo.

Posebno kad se vodite onom strarom “ma to se neće meni desiti”.

Tako me je jedan trenutak nesmotrenosti košta, evo već treće kutije antibiotika (verovatno ne i poslednje), hronične nemoći već mesec dana, i ko zna kakvih trajnih posledica.

Svoje iskustvo, barem do sadašnje, delim samo jedino i isključivo iz razloga da bih apelovala na sve da obrate pažnju na ove male krvopijice. Nije kliše da treba obratiti pažnju na sebe i voljene posle boravka u prirodi.

Poenta je samo uočiti krpelja i iz kože ga izvući što pre, što očito ja na vreme nisam uradila.

Sve je počelo krajem jula, kad sam se u petka uveče uputila na Žabljak kod drugarice. Da li se krpelj krio u trenerci tek skinutoj sa štrika, ili sam ga pokupila tamo, i dalje ne znam. Jedino što znam jeste da me je posle dva dana boravka tamo drugarica iznenada upitala: “Suzana, šta ti je to na nozi”.

Crvenilo prečnika 15 centimetara, koje je formirano kao malo jezero (spolja crveni okvir, unutra svetlija nijansa boje) vrištalo je sa zadnjeg dela moje butine.

Dan ranije, odmah po mom dolasku na planinu penjale smo se na Ćurevac, vrh Žabljaka, sedele u travi, jurile sa psom. Da li sam tad “zaradila” krpelja, ili je već bio u trenerci i dalje je misterija. Ujed nisam ni osetila, niti sam malu napast videla. Ni u jednom trenutku. Da me je nešto ujelo govorilo je samo crvenilo.

Danima sam, naravno, čekala da se crvenilo povuče. Ipak, samo nije htelo da prođe.

U jednoj privatnoj klinici (ime poznato redakciji) žena koja je dermatolog rekla mi je da je u pitanju ujed “neke bubice”. Smirena i sa kremom za ujede insekata otišla sam odande, ni ne sluteći šta me čeka…

Pre nekoliko dana počela je da se javlja slabost i bol u zglobovima praćen temperaturom. Takvu fizičku nemoć da u ruci ne mogu držati ni čašu vode, u životu nisam osetila…Da kolega nije za cimera imao nekog doktora, i igrom slučaja od njega naučio štošta, i da upravo on nije primetio crvenu formiranu mrlju koju sam mesec dana uporno nosila na nozi, verovatno nikad ne bih ni otišla da se testiram. I ko zna dokle bi ova boljka dogurala…

Već istog dana završila sam u Gradskom zavodu za kožne i venerične bolesti gde mi je doktor samo na prvi pogled rekao “da, definitivno je lajmska bolest”, poslavši me na analize krvi.

Nalaz krvi pokazao je i više nego povišen nalaz prisutnosti bakterije “borelija burgdiferi lgM”.

Istog dana počela sam sa jakom terapijom “Doksociklina”.

Osim toga što osećam ukočenost u vratu, imam česte glavobolje i konstantan bol u rukama i nogama, sa dijagnozom su došla saznanja da boljka može preći u hroničnu, i da lečenje od iste traje i godinama.

Lajmska borelioza kod ljudi inače uzrokuje razne komplikacije sa kožom, zglobovima, srcem i nervnim sistemom, a neke od komplikacija čak nastaju i nekoliko godina nakon ujeda krpelja. Najzad, lajmska bolest kod ljudi u kasnoj fazi može izazvati ozbiljne probleme – kod 60 odsto obolelih koji se nisu javili lekaru na vreme zabeležena je pojava hroničnog artritisa.

O ozbiljnosti ove bolesti govori i podatak da su u Americi u periodu od 1999. do 2003. godine od posledica Lajmske bolesti preminule 24 osobe.

Tako sam se, da ni slutila nisam, zbog običnog osipa koji nisam shvatala za ozbiljno, upustila u opasnu borbu, možda i života vrednu.

Tek tad sam, koliko god sam bakteriju koja me jede posmatrala kao običnu prehladu, shvatila zabrinutost na licima meni bliskih ljudi.

Dakle, da do bilo kakvih komplikacija ne bi došlo, a kamoli do smrtnog ishoda vrlo je bitno reagovati na vreme.

Od ključnog značaja za oporavak svakako je prevencija, a ukoliko do ujeda dođe brzog reagovanja i odlaska kod lekara.
Ovako ta boljka inače izgleda:

Ne biste voleli da je dobijete?

Ukoliko tokom prolećnih i letnjih dana boravite u prirodi i iznenada primetite

 

(Preuzeto sa: haber.ba)