Svim ljudima koji me osuđuju zbog OVOG PRIZORA MOG DETETA imam da kažem samo jedno: STIDITE SE – ovo je PRAVA ISTINA!

Svi su me u radnji osuđivali kada su mi videli dete. I svima njima imam da poručim samo jednu stvar – nadam se da se stidite!

Tako svoje otvoreno pismo ljudima počinje mama Ešli Mur, koja kaže da joj se više gadi „lažna zabrinutost ljudi iza koje se zapravo krije želja za osuđivanjem“. Zato ovo pismo, kaže, upućuje svim mamama u sličnoj situaciji.

– Zdravo! Znate onu mamu koju ste danas osuđivali iz sve snage jer vozi dete boso u kolicima po supermarketu? Da, to sam ja. I slušajte, znam da ste vrlo zabrinuti za moje dete. Mislim, neko mora i o njemu da brine. Ali verujte mi, tu sam ja, i pazim ga.

Svesna sam, verovali ili ne, da je bos. Svesna sam da je malo hladnjikavo – ali čak i kad nije, gledate me isto tako osuđujuće. Svesna sam da može da povredi prstiće ili da mogu da mu se smrznu.

Ali znate u čemu je fora? U tome da mi je duboko muka od toga da prilikom svake posete supermarketu polovinu vremena provodim tragajući za čarapama i cipelama svog deteta. Oblačila sam ga nekad od glave do pete, ali više ne. Sada su i čarape i cipele u mojoj torbi, ukoliko se zaista ukaže potreba da ga obujem.

On ima autizam i mrzi da mu bilo šta dodiruje stopala. Čarape i cipele vidi kao znojav zatvor za svoja stopala. A ja moram da biram bitke koje ću voditi sa dvogodišnjakom. Ova je zaista nevažna.

Dakle, hvala vam što brinete, ali sve je pod kontrolom. Bos je ali je dobro. On je srećan, a ja i dalje normalna.

(Izvor: Žena)